Postupanje po službenoj dužnosti
U vanparničnim pravnim stvarima sudovi imaju postupati, bilo po službenoj dužnosti bilo na predlog stranaka, samo onda, kad i u koliko im to zakon naređuje.
(1) Pri raspravljanju i rešavanju vanparničnih pravnih stvari sud se mora držati ne samo opštih naređenja od čijeg ispunjenja zavisi valjanost postupka i sudska odluka, već se mora po službenoj dužnosti i starati za lica, koja stoje pod naročitom zaštitom zakona, kao i za bezbednost drugih lica, kada to zakon naređuje.
(2) Sud naročito:
1) mora paziti da ne prekorači granice svoje nadležnosti, a kad nađe da nije nadležan, mora, prema prilikama, ustupiti stvar ili uputiti stranku nadležnoj vlasti, ukoliko mu je ona poznata;
2) ne sme dopustiti da lica, kojima je po zakonu potreban zastupnik, bez svojih zakonskih zastupnika preduzimaju pravne poslove;
3) mora tačno ispitati a, po potrebi, zadržati u spisima punomoćije kao i druge isprave o ovlašćenju lica, koja ne rade u svoje ime;
4) mora paziti da se ne sklopi pravni posao bez lica, čije je preslušanje ili privoljenje potrebno za valjanost toga posla;
5) mora po službenoj dužnosti izvideti sve okolnosti i odnošaje, koji imaju uticaja na sudsku odluku; u tom cilju može saslušati stranke, svedoke i druga lica, koja mogu dati obaveštenja, po potrebi, i veštake i na drugi pogodan način pribaviti podatke i isprave, kojima bi se stvar razjasnila;
6) mora uzimati u obzir i one činjenice i okolnosti, koje stranke nisu navele, a za koje je na drugi način saznao, a naročito i ranije rasprave pred sudom u istoj stvari;
7) mora, kad uputi stranke na parnicu ili na upravni postupak (§ 10), pobrinuti se, da se, gde je to potrebno, do svršetka parnice, odnosno upravnog postupka, dade obezbeđenje ili da stanje ostane dotle nepromenjeno;
8) mora svaku odluku, kojom odbija molbu, obrazložiti, a druge odluke samo ukoliko to zahtevaju prilike pojedinog slučaja;
9) mora, ukoliko se po službenoj dužnosti ima starati da se posao što pre svrši, odrediti strankama i njihovim zakonskim zastupnicima dovoljne rokove za izvršenje datih im naloga, a ako u datom roku ne izvrše nalog, upotrebiti potrebna prinudna sredstva (§ 19);
10) mora upotrebiti svu opreznost radi obezbeđenja interesa stranaka, ali ipak ne sme zbog nevažnih formalnosti i neznatnih nedostataka odbijati molbe, nego će u takvom slučaju postupiti u smislu propisa § 184 Građanskog parničnog postupnika;
11) mora pri sastavljanju (§ 155 stav 2) ili odobravanju ugovora ili pri primanju na zapisnik izjava poslednje volje nastojavati, da u ispravi bude jasno izražena volja i namera stranaka i da ne bude razloga za nesporazum o pravnim posledicama onoga što je uglavljeno ili izjavljeno; mora paziti da se održi forma, potrebna za valjanost ugovora ili izjave poslednje volje, kao i da se isprava tako potpuno i jasno sastavi da se izbegne po mogućnosti svaki spor.
Vršenje svih sudskih radnja vezanih za kakvu telesnu stvar (realna nadležnost), kao što su naročito uviđaji, nalazi veštaka, popisi imovine, procene, dražbe, uvođenje upravitelja, spada u nadležnost sreskog suda u čijem se području nalazi ta stvar ukoliko u pogledu pojedinih radnja ili pojedinih postupaka nije što drugo naređeno.
Javni beležnici kao sudski poverenici
Sud može javnom beležniku, ako je to u interesu stranaka, naložiti da kao sudski poverenik izvrši izvesne sudske radnje u vanparničnim pravnim stvarima, koje ne zavise od prethodne sudske odluke.
U vanparničnom postupku učesnik je onaj, koga se odluka suda neposredno tiče ili onaj koji ostvaruje svoj pravni interes time, što traži da sud donese izvesnu odluku.
Predlozi i molbe (podnesci)
(1) Ukoliko posebna naređenja što drugo ne naređuju, predlozi i molbe u vanparničnom postupku mogu se kod sreskih sudova predavati pismeno ili usmeno na zapisnik.
(2) Kod zbornih sudova imaju se predlozi i molbe podnašati po pravilu pismeno; izuzetno i kod ovih sudova predlozi i molbe primaće se usmeno na zapisnik, kada za to postoje razlozi, koji zaslužuju obzira.
(3) Podnesci moraju biti napisani na službenom jeziku. Prilozi na tuđem jeziku moraju se podneti i u overenom prevodu. Uostalom će se i ovde shodno primenjivati propisi §§ 175 do 177 i 180 do 186 Građanskog parničnog postupnika.
U vanparničnom postupku nije obavezno služiti se advokatom. No sud može stranku, koja često podnosi nerazumljive, pogrešne ili nedopuštene podneske, uputiti da svoje predloge i molbe podnosi preko advokata ili javnog beležnika, ako ih u sedištu suda ima (§ 3 Zak. o jav. belež.).
